Lokacija : Narodno pozorište Sarajevo
Vrijeme : Srijeda, 25.april 2012.godine u 19.30h






Narodno pozorište Sarajevo 

Petar I. Tchaikovsky – Opera u tri čina
Ivo Lipanović - dirigent, Hrvatska
Ognian Draganoff - režija, Bugarska
Solisti i hor Narodnog pozorišta Sarajevo
Simfonijski orkestar Sarajevske filharmonije

Siže se vrti oko neostvarene ljubav velegradskog momka Evgenija Onjegina i devojke sa sela Tanje Larine. Ukratko: Onjegin se rodio pored Neve. Njegov otac je proćerdao porodični imetak. Evgenije je dobio osrednje obrazovanje, od svega je znao po malo, ali je u zavođenju bio virtuoz. On odlazi na seosko imanje, da sa stricem koji umire i ostavlja mu ogromno bogatstvo, provede poslednje dane. Tu se u njega zaljubljuje Tanja Larina koja mu svoja osećanja iznosi u pismu. Međutim, Onjegin je odbija. Na proslavi Tanjinog imendana njena sestra Olga očijuka sa Evgenijem. Evgenije prihvata flert iz dosade. Lenski, Olgin verenik poziva Onjegina na dvoboj i tom prilikom gine.Ubrzo potom, Olga se udaje za nekog ulana i odlazi sa njegovim pukom. Nešto kasnije, udaje se i Tanja za jednog moskovskog kneza. Za to vreme Onjegin besciljno luta svetom. Kad ponovo sretne Tanju, ona se mnogo promenila. Postala je dama koja ume da sakrije osećanja; pa pri prvom susretu ne pokazuje ni zbunjenost, ni iznenađenje. Sada Evgenije pati i piše pisma. Dolazi do razgovora između njih kojom prilikom Tanja postavlja svoje čuveno pitanje koje predstavlja najbolju kritiku Onjeginovog lika: zašto je sada progoni kad mu se nije dopadala pre, van taštine i dvorske svite.

Tatjana Larina je jedan od najlepših ženskih likova u istoriji svetske književnosti. Ona jedina u Puškinovom romanu prihvata svoju, ne baš srećnu sudbinu, ne gubeći ni ravnotežu ni dostojanstvo. Posle Tanjinih reči Onjegin shvata svoje licemerje kao i ulogu svoje klase u društvenom životu Rusije: takvi nemaju nikakvu budućnost. On je tip tzv. ’’suvišnog čoveka’’, koji će se kasnije javljati i u delima drugih ruskih pisaca npr. Ljermontova, Turgenjeva itd. ’’Suvišan čovek’’ je neprilagodljivi individualista koji nije u stanju da realizuje svoje relativno velike potencijale u svetu na koji gleda sa dozom kriticizma. Onjeginova nesreća leži, dakle, u raskoraku između želja i mogućnosti. Antipod njegovom liku je Lenski, koji je takođe tragični junak. Za razliku od Onjegina on je veoma obrazovan. Obožavalac je Kanta i Getea, ali na žalost ne poznaje pravi život. Uzrok njegove nesreće leži u idealizovanju stvarnsti. Tako ga prvi životni problem sa kojim se suočava vodi u smrt.